Tri pregleda pre trudnoće koje vredi zakazati pre nego što počnete da radite na bebi
Odluka da počnete da radite na bebi uglavnom donosi sasvim novu vrstu pitanja: da li je vreme, kako izgleda ciklus, treba li već uzimati folnu kiselinu i koje analize uopšte imaju smisla? Pre nego što trudnoća počne, postoji nekoliko zdravstvenih stvari koje vredi proveriti, posebno ako dugo niste bili kod ginekologa ili imate neku hroničnu terapiju. Pregledi pre trudnoće mogu da budu vrlo jednostavni. Za neke žene biće dovoljan ginekološki pregled i razgovor sa lekarom, dok će kod drugih zdravstvena istorija zahtevati dodatne analize ili konsultacije sa drugim specijalistom. Zato se spisak pregleda pravi prema konkretnoj osobi, a ne prema univerzalnoj listi sa interneta.
Tri provere posebno su važne kada se trudnoća planira.
001 // Ginekološki pregledi pre trudnoće i ultrazvuk
Pregled kod ginekologa je prvi korak. Lekaru treba reći koliko ciklus traje, da li je redovan, postoje li bolne menstruacije, neuobičajena krvarenja ili drugi simptomi. Važne su i informacije o prethodnim trudnoćama, eventualnim komplikacijama i terapiji koju trenutno koristite. Tokom pregleda može se proveriti i da li je vreme za PAPA test, u skladu sa prethodnim nalazom i preporučenim intervalima skrininga. Ginekolog može predložiti i ultrazvuk materice i jajnika, naročito ako postoje simptomi, raniji nalazi ili razlog za dodatnu procenu.
Ultrazvuk može pokazati promene poput mioma, cista ili drugih promena na reproduktivnim organima. Uredan ultrazvučni nalaz, međutim, ne govori sam po sebi da je plodnost uredna niti može da predvidi kada će doći do trudnoće.
Pregled je prilika i za razgovor o lekovima i suplementima. Ako se koristi terapija za neko hronično stanje, lekar treba da proceni da li je bezbedna za period pre začeća i trudnoću ili je potrebno napraviti promenu.
002 // Krvne analize, štitasta žlezda i vakcinalni status
Ne postoji jedna grupa krvnih analiza koju svaka žena mora da uradi pre trudnoće. Lekar ih bira u zavisnosti od zdravstvenog stanja i anamneze. Krvna slika, na primer, može biti korisna ako postoji istorija anemije ili simptomi koji na nju ukazuju. Glukoza se može proveriti kod žena sa faktorima rizika za poremećaj metabolizma šećera, dok se funkcija štitaste žlezde procenjuje kada za to postoji klinički razlog ili ranija bolest.
Kada su u pitanju pregledi pre trudnoće, bitno je proveriti i vakcine. Posebno su važne rubeola i varičela, jer se vakcine protiv ovih bolesti ne daju tokom trudnoće. Ako žena nema imunitet, vakcinacija može da se obavi pre začeća, uz poštovanje preporučenog perioda do trudnoće.U zavisnosti od godina i faktora rizika, lekar može preporučiti i testiranje na određene infekcije, uključujući HIV, sifilis, hepatitis B i druge polno prenosive infekcije. Potreba za ovim testovima zavisi od konkretne osobe i njenih okolnosti. Ovo je i deo pregleda u kojem treba otvoreno pomenuti sve što može biti relevantno: ranije infekcije, operacije, alergije, terapiju, hronične bolesti i prethodne trudnoće. Informacija koja deluje nevažno kod kuće može lekaru biti važna za odluku o daljoj obradi.
003 // Procena hroničnih bolesti i genetskih rizika
Ako postoji dijabetes, visok krvni pritisak, bolest štitaste žlezde, epilepsija ili neko drugo hronično stanje, planiranje trudnoće zahteva dodatnu pažnju. Bolest bi trebalo držati pod kontrolom pre začeća, a terapiju proveriti sa lekarom. Neke lekove je moguće nastaviti, dok druge treba zameniti ili prilagoditi pre trudnoće. Porodična istorija takođe može biti važna. Ako se u porodici javljaju nasledne bolesti, određeni hromozomski poremećaji, urođene anomalije ili drugi poznati genetski rizici, lekar može preporučiti genetsko savetovanje. U nekim slučajevima moguće je uraditi i skrining nosilaštva za određene nasledne bolesti.
Pre trudnoće se razgovara i o folnoj kiselini. Za žene prosečnog rizika lekari preporučuju 400 mikrograma folne kiseline dnevno, najmanje mesec dana pre trudnoće i tokom prvih 12 nedelja. Ženama sa određenim faktorima rizika može biti potrebna veća doza, ali se ona određuje uz savet lekara.
Najbolji pristup je zato prilično jednostavan: zakažite ginekološki pregled, ponesite informacije o prethodnim nalazima i terapiji i recite lekaru da planirate trudnoću. Na osnovu toga može se proceniti šta od dodatnih analiza zaista ima smisla.
Pregledi pre trudnoće mogu da budu važan korak pre velikog životnog događaja, posebno kada se urade promišljeno i bez nepotrebnog testiranja. Cilj je da se zdravstveno stanje sagleda na vreme i da se eventualne promene naprave pre trudnoće, kada za njih ima više prostora.
Fotografije: Pexels; Instagram (@mariejedig)