Da li je normalno da ne uživate u trudnoći?
Trudnoća se često opisuje kao posebno, gotovo magično iskustvo. Govori se o uzbuđenju zbog bebe, iščekivanju, povezivanju sa detetom i sreći koja počinje mnogo pre rođenja. Ipak, stvarnost može izgledati drugačije. Neke žene tokom trudnoće osećaju više straha nego radosti, neke su umorne, preplavljene promenama, a neke jednostavno ne uživaju u ovom periodu. Ne uživati u trudnoći ne znači manju zahvalnost, manju sreću zbog bebe ili da ste „loša majka“. Nedavno smo govorili o famoznom četvrtom trimestru, a sada pažnju usmeravamo na prethodna tri.
Čak i kada je trudnoća (veoma) željena, postoji velika razlika između želje za detetom i uživanja u svakom aspektu trudnoće. Mučnine, nesanica, bolovi, promene na telu, hormonske oscilacije i ograničenja koja trudnoća donosi mogu svakodnevicu učiniti zahtevnom. Kako izgleda ne uživati u trudnoći?
Trudnoća ne mora da bude lepo iskustvo svakog dana (i najčešće nije)
Moramo naglasiti i psihološki aspekt priče. Trudnoća predstavlja veliku životnu promenu i može pokrenuti različite emocije: od uzbuđenja i nežnosti do straha, nesigurnosti, tuge ili razdražljivosti. Ponekad se javljaju i pitanja poput „Da li ću biti dobra majka?“ ili „Kako će izgledati moj život kada se beba rodi?“. Nema ničeg neobičnog u tome da se uz sreću pojave i osećanja koja nisu naročito prijatna. Tačnije, nije čudno ne uživati u trudnoći.
Cela trudnoća je, zapravo, u tom znaku. Svaka žena koja je bila u drugom stanju zna da uz neverovatnu želju za bebom se javlja i dosta strahova i brige. Uz sve lepe životne situacije se javlja i pregršt manje prijatnih, pa tako ni trudnoću ne treba izuzeti iz te jednačine.
Kada je (posebno) važno obratiti pažnju na osećanja?
Postoji razlika između toga da vam trudnoća nije omiljeni period i toga da se duže vreme osećate loše. Ako su tuga, anksioznost, strah, bezvoljnost ili osećaj preplavljenosti intenzivni i počinju da utiču na spavanje, svakodnevne aktivnosti ili odnose sa drugima, razgovor sa stručnjakom može biti važan korak.
Psihičke tegobe tokom trudnoće nisu znak slabosti niti dokaz da žena nije spremna za majčinstvo. Naprotiv, prepoznavanje onoga što se dešava i traženje podrške može biti način da se kroz trudnoću prođe sa više sigurnosti.
Posebno je važno ne porediti svoje iskustvo sa tuđim. Društvene mreže često prikazuju trudnoću kroz fotografije stomaka, pripremljene dečje sobe i nasmejana lica, dok se manje govori o danima kada žena jedva čeka da legne, kada joj nedostaje život kakav je imala pre trudnoće ili kada joj je teško da se prepozna u sopstvenom telu. To ne znači da treba da se osećate loše ukoliko delite samo lepe uspomene na svojim društvenim mrežama.
Ne uživati u trudnoći ≠ ne voleti svoju bebu
Jedna od najčešćih zabluda jeste da bi snažna ljubav prema bebi trebalo automatski da učini trudnoću lepim iskustvom. Ta dva osećanja nisu ista. I to najverovatnije može potvrditi svaka mama. Isto tako svaka mama zna da se sa isključivošću bilo koje vrste treba pozdraviti odmah po začeću bebe. Na kraju krajeva, novi život, beba, dete nas svakodnevno uče ambivalentnim iskustvima. I takva iskustva se ostvaruju već kada prvi put ugledate dve crtice na kućnom testu.
Tako i trudnoću ne treba posmatrati isključivo. Imaćete dobre i loše dane. Dobre i loše sate. Možete biti srećni što ćete postati roditelj i istovremeno želeti da trudnoća što pre prođe.
Važnije od toga da li uživate u svakom trenutku jeste da imate prostor da iskreno govorite o tome kako se osećate. Bez krivice i bez potrebe da svoje iskustvo uklapate u tuđu predstavu o tome kako bi trudnoća trebalo da izgleda. Ne uživati u trudnoći ne znači da nećete uživati u svojoj bebi i novonastalom porodičnom životu. Ne uživati u trudnoći takođe ne znači da ćete biti loša majka. Naravno, veoma je bitno razlikovati prolaznu neraspoloženost od ozbiljnijih stanja. Ukoliko primetite neke od ovih siptoma, bilo bi pametno da se obratite nekome stručnom za razgovor.
Fotografije: Pexels; Instagram (@filippzorz)