Postoji jedna zamka kada su u pitanju knjige za tinejdžere: čim se spomene preporuka za mlade, na listi se nekako nađu isti strani bestseleri, isti heroji i isti dobro poznati naslovi koje je lako prodati kao „obavezno štivo“. Domaća književnost za decu i mlade, međutim, ima daleko zanimljiviji problem – njeni najbolji naslovi često ne govore sami od sebe da su napisani baš za tinejdžere. Neki su na granici između dečje i adolescentske književnosti, neki su ozbiljniji nego što naslov sugeriše.

Upravo zato je ovaj izbor napravljen po zanimljivom kriterijumu: koje domaće knjige imaju dovoljno autentičan književni glas da mladi čitalac u njima pronađe nešto svoje? Bilo da je reč o prvom zaljubljivanju, porodičnim odnosima, osećaju nepripadanja, fantastičnom svetu ili pitanju koliko daleko čovek može da ide kada odbije da živi po pravilima drugih, svih pet imaju razlog da budu na ovoj listi.

Nakon što smo napravili listu aktivnosti za kvalitetan vikend sa tinejdžerom, odlučili smo da se posvetimo nešto drugačijoj temi.

Knjige za tinejdžere koje neće ispuštati iz ruku

„Leto kada sam naučila da letim“ – Jasminka Petrović

Ako postoji domaća knjiga koja je uspela da napravi most između dečje i omladinske književnosti, onda je to roman Jasminke Petrović. „Leto kada sam naučila da letim“ prati trinaestogodišnju Sofiju, kojoj letovanje sa bakom na Hvaru u početku deluje kao najgora moguća kazna. Iza priče o raspustu, međutim, postepeno probija daleko ozbiljniji narativni sloj: porodična sećanja, odnosi Srba i Hrvata i način na koji se istorija prenosi sa jedne generacije na drugu. Kreativni centar navodi da je roman namenjen uzrastu od 10 do 13 godina. Knjiga je dobila i čitav niz važnih priznanja, među njima „Neven“, „Dositejevo pero“, „Plavi čuperak“, „Srebrno Gašino pero“ i regionalnu nagradu „Mali princ“.

Pored nagrada, daleko više znači i to što roman odbija da tinejdžerski svet predstavi kao sterilnu zonu u kojoj postoje samo simpatije, škola i prijateljstva. To je razlog zbog kog ovaj roman i danas funkcioniše: mladog čitaoca ne smatra previše nezrelim za komplikovane teme.

„Sve je u redu“ – Jasminka Petrović

„Sve je u redu“ predstavlja znatno direktniji ulazak u tinejdžerski svet. Knjiga je strukturisana mozaički: priče i perspektive različitih mladih ljudi međusobno se ukrštaju, pa se kroz kratke forme – unutrašnji monolog, pismo, SMS poruku, pesmu – gradi šira slika adolescencije. Tematski je mnogo bliže onome što danas očekujemo kada kažemo „knjige za tinejdžere“: odnosi sa roditeljima, vršnjačko nasilje, predrasude, usamljenost, identitet, potraga za slobodom i potreba da se sopstveni glas čuje.

Ono što je ovde književno zanimljivo jeste forma. Petrović ne pokušava da napravi jedan veliki, zaokruženi tinejdžerski roman sa „porukom“. Umesto toga, sastavlja galeriju mladih glasova. Neko je besan, neko zbunjen, neko zaljubljen, neko potpuno izgubljen. Takva struktura ima jednu važnu prednost: čitalac ne mora da voli sve likove da bi u nekom od njih prepoznao sebe. Knjiga je objavljena 2017. godine, a za nju je Jasminka Petrović dobila i nagradu „Politikinog zabavnika“; osvojila je i nagradu za najbolju dečju knjigu na Beogradskom sajmu knjiga.

„Hajduk u Beogradu“ – Gradimir Stojković

„Hajduk u Beogradu“ je prvi roman u serijalu o Gligoriju Pecikozi Hajduku, objavljen 1985. godine, a upravo je sa njim Gradimir Stojković osvojio nagradu „Politikin zabavnik“ za najbolje književno delo za mlade. Priča počinje kada se Hajduk sa porodicom seli iz manjeg mesta u Beograd i kreće u osmi razred. Novi grad, razred VIII/5, pokušaj da pronađe svoje mesto među vršnjacima, košarka, simpatije i odnos sa roditeljima čine osnovu romana. 

Ono što je zanimljivo jeste da je radnja smeštena u školsku 1985/86. godinu, pa današnjem tinejdžeru istovremeno nudi poznate situacije i sasvim drugačiji svet od onog koji poznaje. Roman je dobio novi život i kroz bioskopski film iz 2025. godine, koji je u manje od 20 dana pogledalo 100.000 ljudi, i zato je pronašao mesto na Jato listi knjige za tinejdžere.

„Krokodil peva“ – Vesna Aleksić

Glavna junakinja Danica ima sedam godina, polazi u školu i dobija mlađeg brata, ali se u isto vreme njena porodica suočava sa ozbiljnim problemima. Knjiga je namenjena mlađem školskom uzrastu, ali može biti zanimljiva i odraslima; roman je dobio nagrade „Rade Obrenović“, „Plavi čuperak“ i priznanje za najbolju dečju knjigu na sajmu u Herceg Novom, a uvršten je i u međunarodni katalog „White Ravens“.

Uvrstiti ga među knjige koje bi mogao da uzme u ruke tinejdžer znači, zapravo, računati na to da dobar čitalac ume da raste sa knjigama. „Krokodil peva“ govori o porodičnoj krizi, promenama i dečjem pokušaju da razume svet odraslih. Sama Vesna Aleksić je u intervjuima govorila o tome da decu nema smisla štititi od života tako što ćemo iz književnosti ukloniti teške teme; važnije je pomoći im da kroz njih prođu.

„Ko zna šta će od mene biti“ – Ivana Lukić

Kada su u pitanju domaće knjige za tinejdžere, Ivana Lukić se mora spomenuti. Roman „Ko zna šta će od mene biti“ objavljen je 2024. godine i jedna je od ređih domaćih knjiga koje su od početka jasno pozicionirane kao roman za tinejdžere. Glavni junak je šesnaestogodišnji Luka, koji se ne snalazi naročito dobro među vršnjacima, provodi vreme uz igrice i slušalice i pokušava da shvati šta želi od života. Priča je složena od kratkih dnevnih zapisa, nalik beleškama koje tinejdžer ostavlja u telefonu, pa roman ima brz ritam i vrlo neposredan glas. Ivana Lukić je psihološkinja i dugogodišnja školska psihološkinja, što se vidi u temama kojima se knjiga bavi: usamljenost, prijateljstvo, odnosi sa roditeljima i potraga za sopstvenim identitetom.

Fotografije: Pexels, Kreativni centar