Da li ste iskusile D-MER tokom dojenja?

Postoje žene kojima se tokom dojenja dogodi nešto što im je teško da objasne. Beba sisa, sve deluje sasvim uobičajeno, a onda se, baš u trenutku kada mleko krene da nadolazi, pojavi iznenadan talas tuge, nelagode, razdražljivosti ili neke čudne praznine. Traje kratko, nekad svega nekoliko desetina sekundi ili nekoliko minuta, a zatim nestane gotovo jednako naglo kao što je došao. Za neke žene to se ponavlja pri svakom podoju. Za druge se događa povremeno, naročito kada izmlazaju mleko. Ovo iskustvo ima ime: D-MER.

D-MER zapravo znači dysphoric milk ejection reflex, ili disforični refleks otpuštanja mleka. O njemu se još uvek ne zna dovoljno, ali istraživanja poslednjih godina daju sve jasniju sliku. Važno je i ono što se danas zna sa prilično dobrom sigurnošću: D-MER se javlja vezano za refleks otpuštanja mleka i ne znači da žena ne voli svoju bebu, da ne želi da doji ili da je „nezahvalna“ zbog iskustva koje ima. Mnoge od nas danas ne bi imale svest o ovom problemu, međutim, društvene mreže su (once again) tu da nam pokažu da nismo same.

Kako D-MER zapravo izgleda?

Najkarakterističnija crta D-MER-a jeste tajming. Neprijatna emocija se javlja neposredno pre ili oko trenutka kada mleko počne da otiče i najčešće se povuče vrlo brzo. U istraživanju objavljenom 2019. godine (Ureño et al., Breastfeeding Medicine, 2019, „Dysphoric Milk Ejection Reflex: A Descriptive Study“), žene su opisivale iznenadnu tugu, anksioznost, razdražljivost, paniku, nemir i plačljivost, uglavnom u epizodama kraćim od pet minuta. U toj studiji procenjena učestalost D-MER-a bila je 9,1 odsto.

Noviji podaci pokazuju da broj može biti i viši, mada rezultate treba tumačiti oprezno jer se studije razlikuju po uzorku i načinu na koji prepoznaju D-MER. Studija objavljena 2025. godine (D-MER study, Breastfeeding Medicine, 2025), koja je obuhvatila 1469 osoba koje su dojile, pronašla je D-MER kod 14,2 odsto ispitanica. Najčešće opisane emocije bile su napetost, preosetljivost, frustracija, razdražljivost, osećaj preplavljenosti, tuga i usamljenost.

Šta se dešava u telu?

Ovde je važno biti precizan, jer se o mehanizmu D-MER-a još uvek govori kao o hipotezi, a ne kao o potpuno objašnjenoj pojavi.

Jedno od vodećih objašnjenja povezuje refleks otpuštanja mleka sa kratkom promenom u dopaminskom sistemu. Kada beba sisa, odnosno kada dođe do stimulacije koja pokreće otpuštanje mleka, oslobađaju se hormoni uključeni u proizvodnju i otpuštanje mleka, pre svega prolaktin i oksitocin. Istraživači pretpostavljaju da kod nekih žena dolazi do nagle promene dopamina, što može biti povezano sa kratkim talasom negativnih emocija.

Međutim, još nema dovoljno dokaza da bismo mogli da kažemo da D-MER nastaje zbog pada dopamina. Radovi koji se bave ovom pojavom upravo ukazuju na potrebu za dodatnim istraživanjima i boljim razumevanjem neurobiologije refleksa otpuštanja mleka.

Zbog toga je korisno izbeći i drugu krajnost: D-MER ne treba predstaviti kao psihološki problem koji žena sama sebi stvara. Istovremeno, to što je povezan sa fiziološkim refleksom ne znači da iskustvo ne može da utiče na raspoloženje, doživljaj dojenja ili odluku o tome da li će žena nastaviti da doji.

D-MER nije isto što i postporođajna depresija

Kod D-MER-a emocija dolazi naglo, vezana je za otpuštanje mleka i brzo prolazi. Postporođajna depresija ima drugačiju kliničku sliku: simptomi nisu ograničeni na nekoliko minuta tokom refleksa otpuštanja mleka, već mogu trajati tokom dana i nedelja i uticati na svakodnevno funkcionisanje.

To, međutim, ne znači da žena ne može imati oba iskustva istovremeno. Novija istraživanja upravo ispituju vezu između D-MER-a i mentalnog zdravlja. U studiji objavljenoj 2024. godine (Herr et al., Journal of Human Lactation, 2024) istraživači su pronašli povezanost D-MER-a sa izraženijim simptomima depresije, dok je drugo istraživanje pokazalo da su osobe sa D-MER simptomima češće prijavljivale raniju istoriju paničnih napada. To su podaci o povezanosti, a ne dokaz da jedno stanje izaziva drugo.

Zato žena koja oseća težinu, tugu ili anksioznost i van samog trenutka podoja ne bi trebalo da pretpostavi da je sve posledica D-MER-a. Razgovor sa lekarom, ginekologom, izabranim lekarom ili stručnjakom za podršku dojenju može pomoći da se napravi razlika između različitih stanja.

Šta, zapravo, može da pomogne?

Za D-MER trenutno ne postoji standardizovana terapija potvrđena velikim kliničkim studijama. Istraživanja su još uvek u ranoj fazi, pa se pristup uglavnom zasniva na tome da žena prepozna obrazac i pronađe šta joj olakšava same epizode. Cleveland Clinic, koja ovu pojavu opisuje kao fiziološki refleks, navodi tehnike opuštanja, distrakciju tokom otpuštanja mleka i podršku bliskih osoba kao neke od mogućih načina za lakše podnošenje simptoma.

I tu se ponovo vraćamo na prilično jednostavnu informaciju: korisno je znati šta vam se dešava. Kada žena mesecima pomisli da sa njom nešto nije u redu, samo objašnjenje da postoji fenomen koji je opisan u medicinskoj literaturi može promeniti način na koji doživljava sopstveno iskustvo.

D-MER ne govori ništa o tome kakva je žena majka. Ne meri ljubav prema bebi i ne govori ništa o tome koliko joj je stalo do dojenja. To je kratak, neprijatan telesni odgovor koji neke žene imaju, o kojem se dugo vrlo malo govorilo i koji nauka tek počinje ozbiljnije da proučava.

Ako se taj osećaj javlja isključivo uz otpuštanje mleka i prolazi nakon nekoliko minuta, obrazac može biti u skladu sa D-MER-om. Ako su tuga, anksioznost ili razdražljivost prisutne i između podoja, traju duže ili postaju sve intenzivnije, važno je potražiti stručnu procenu. I jedno i drugo zaslužuje pažnju, samo iz različitih razloga.

Fotografije: Pexels