Dr Nevena Mićanović: „Jedna vanmaterična trudnoća ne znači sterilitet”
Vanmaterična trudnoća jedna je od komplikacija rane trudnoće o kojoj je važno govoriti otvoreno, posebno zbog simptoma koji u početku mogu biti gotovo identični onima u urednoj trudnoći. Pozitivan test, izostanak menstruacije i prvi simptomi trudnoće ne znače nužno da se trudnoća razvija u materici.
O ovoj temi pišemo i u kontekstu ličnog iskustva koje smo podelili u novoj Reči urednice, posvećenoj susretu sa vanmateričnom trudnoćom i putu koji je usledio nakon nje. Sa dr Nevenom Mićanović, specijalistkinjom ginekologije i akušerstva, koja se bavi i oblastima fertiliteta i steriliteta, već smo razgovarali o PCOS-u, odnosno PMOS-u, i njegovom uticaju na ovulaciju i ostvarivanje trudnoće. Ovog puta razgovor smo posvetili vanmateričnoj trudnoći, njenim uzrocima, faktorima rizika i simptomima koje ne bi trebalo zanemariti.
U intervjuu sa dr Nevenom Mićanović saznajemo kako nastaje vanmaterična trudnoća, zbog čega se najčešće razvija u jajovodu, koji simptomi mogu da ukažu na ovu komplikaciju i kada je neophodno potražiti hitnu medicinsku pomoć. Razgovaramo i o tome zbog čega se vanmaterična trudnoća može dogoditi i ženama koje nemaju poznate faktore rizika, kao i koliko je važno pravovremeno postavljanje dijagnoze.
JATO: Šta je vanmaterična trudnoća?
DR NEVENA: Vanmaterična ili ektopična trudnoća je trudnoća kod koje se oplođena jajna ćelija ne implantira u materici, već izvan nje. U više od 90% slučajeva trudnoća se razvija u jajovodu, a ređe na drugim mestima, kao što su jajnik, grlić materice ili ožiljak prethodnog carskog reza.
Problem je u tome što nijedno od tih mesta ne može da obezbedi uslove za normalan razvoj trudnoće. Kako trudnoća raste, postoji rizik od pucanja jajovoda ili druge strukture u kojoj se trudnoća razvija, što može dovesti do unutrašnjeg krvarenja i životno ugrožavajućeg stanja.
Zato je najvažnije da se vanmaterična trudnoća prepozna na vreme.
JATO: Zašto najčešće dolazi do vanmaterične trudnoće?
DR NEVENA: Oplođena jajna ćelija se normalno kreće kroz jajovod do materice, gde se implantira. Ukoliko je prolazak kroz jajovod usporen ili onemogućen, može doći do implantacije na pogrešnom mestu.
Najčešći faktori rizika su prethodne infekcije i zapaljenja male karlice, oštećenja ili operacije jajovoda, ranija vanmaterična trudnoća, endometrioza i pušenje. Povećan rizik postoji i kod žena koje se leče od steriliteta, uključujući primenu metoda asistirane reprodukcije.
Međutim, vanmaterična trudnoća može da se dogodi i ženi koja nema nijedan poznat faktor rizika, pa ne možemo uvek da utvrdimo konkretan uzrok.
JATO: Koji simptomi mogu da ukažu na vanmateričnu trudnoću?
DR NEVENA: U početku vanmaterična trudnoća može izgledati potpuno isto kao uredna rana trudnoća. Žena može imati izostanak menstruacije, mučninu, napetost dojki i pozitivan test na trudnoću.
Simptomi koji mogu da se jave su bol u donjem delu stomaka, naročito ako je izraženiji sa jedne strane, vaginalno krvarenje ili oskudno, braonkasto krvarenje koje se razlikuje od uobičajene menstruacije, kao i malaksalost, mučnina ili vrtoglavica.
Posebno je važno da žene znaju da ne moraju imati sve navedene simptome, a neke u početku nemaju nikakve tegobe. Iznenadan, jak bol u stomaku, izrazita slabost ili gubitak svesti zahtevaju hitnu medicinsku procenu.
JATO: Kako se postavlja dijagnoza vanmaterične trudnoće?
DR NEVENA: Dijagnoza se postavlja na osnovu ginekološkog pregleda, transvaginalnog ultrazvuka i određivanja beta-hCG hormona iz krvi.
Ukoliko je trudnoća veoma rana, moguće je da se na prvom ultrazvučnom pregledu još ne vidi jasno ni trudnoća u materici ni vanmaterična trudnoća.
Transvaginalnim ultrazvukom gestacijski mešak u materici najčešće može da se vizualizuje kada beta-hCG dostigne približno 1500–2000 mIU/mL. Ipak, ova vrednost nije apsolutna granica. U pojedinim slučajevima trudnoća se može videti i pri nižim vrednostima, dok se kod nekih žena ni pri višim vrednostima još ne prikazuje jasno.
Zato se dijagnoza vanmaterične trudnoće ne postavlja samo na osnovu jedne vrednosti beta-hCG hormona i odsustva gestacijskog meška u materici, već se uzimaju u obzir simptomi i opšte stanje žene, ponovljene vrednosti hormona i kontrolni ultrazvučni pregledi.
JATO: Kako se vanmaterična trudnoća leči i od čega zavisi izbor terapije?
DR NEVENA: Izbor terapije zavisi od opšteg stanja žene, prisustva ili odsustva unutrašnjeg krvarenja, ultrazvučnog nalaza, veličine trudnoće i vrednosti beta-hCG hormona.
Postoje tri osnovna pristupa.
Praćenje bez terapije moguće je kod žena koje su dobrog opšteg stanja, nemaju značajne bolove i kod kojih nalazi ukazuju da se trudnoća spontano povlači. Neophodne su redovne kontrole beta-hCG hormona sve dok njegova vrednost ne postane negativna.
Medikamentozno lečenje podrazumeva primenu metotreksata, leka koji zaustavlja rast ćelija trudnoće. Primenjuje se kod žena kod kojih nije došlo do pucanja jajovoda, koje nemaju jake bolove i kod kojih ultrazvučni i laboratorijski nalazi ispunjavaju uslove za ovu terapiju. Pre primene leka neophodno je isključiti mogućnost održive trudnoće u materici. Nakon terapije obavezno je praćenje beta-hCG hormona, a ponekad je potrebno ponoviti dozu leka ili primeniti hirurško lečenje, ako medikamentozna terapija nije dala očekivane rezultate.
Hirurško lečenje neophodno je kada postoji sumnja na rupturu, unutrašnje krvarenje ili kada medikamentozni pristup nije uspešan. U zavisnosti od nalaza, operacijom se može ukloniti trudnoća uz očuvanje jajovoda ili se uklanja zahvaćeni jajovod. Kada je stanje žene stabilno i postoje odgovarajući uslovi, najčešće se primenjuje laparoskopija.
Ne postoji jedan najbolji pristup za svaku pacijentkinju. Cilj je da se izabere najbezbedniji način lečenja, uz očuvanje reproduktivnog potencijala kad god je to moguće i medicinski opravdano. Međutim, kada je život žene ugrožen, prioritet je zaustavljanje krvarenja i spasavanje njenog života.
JATO: Šta ženu očekuje nakon vanmaterične trudnoće?
DR NEVENA: Oporavak zavisi od načina lečenja, toka bolesti i individualnih okolnosti. Nakon operacije može biti potrebno nekoliko nedelja za potpuni fizički oporavak, dok se posle medikamentozne terapije očekuje praćenje hormona do njegovog nestanka iz krvi.
Ali oporavak nije samo fizički. Gubitak trudnoće, posebno kada je trudnoća dugo željena, može biti veoma bolno iskustvo. Žena može osećati tugu, strah, razočaranje ili zabrinutost da li će ponovo moći da ostane trudna. Sve su to razumljive reakcije i važno je da o njima može otvoreno da razgovara sa svojim lekarom i bliskim osobama.
Sa medicinske strane, nakon završenog lečenja potrebno je proceniti stanje preostalog jajovoda, eventualne faktore rizika i reproduktivne planove žene. Nije svakoj pacijentkinji potrebna ista dodatna dijagnostika, ali je važno da narednu trudnoću planira uz dogovor sa ginekologom.
Jedna vanmaterična trudnoća ne znači automatski sterilitet. Mnoge žene nakon nje ostvaruju urednu trudnoću, čak i kada je jedan jajovod odstranjen, pod uslovom da su ostali reproduktivni faktori povoljni.
JATO: Kada je bezbedno ponovo pokušati trudnoću i kakve su šanse za narednu urednu trudnoću?
DR NEVENA: Vreme kada žena može ponovo da pokušava trudnoću zavisi prvenstveno od načina lečenja i njenog oporavka.
Nakon hirurškog lečenja, najčešće se savetuje da sačeka najmanje dve menstruacije, uz individualnu procenu ginekologa. Ako je primenjen metotreksat, preporuka je da se sa začećem sačeka najmanje tri meseca od terapije, zbog mogućeg štetnog dejstva leka na novu trudnoću.
Kada govorimo o šansama za narednu trudnoću, važno je uzeti u obzir godine žene, stanje preostalog jajovoda, eventualne ranije probleme sa plodnošću i razlog zbog kojeg je do vanmaterične trudnoće došlo. Činjenica da je jedan jajovod odstranjen ne znači da žena ne može spontano da zatrudni, ukoliko je drugi jajovod funkcionalan.
Ipak, rizik od ponovne vanmaterične trudnoće jeste povećan i iznosi približno 10% nakon jedne prethodne vanmaterične trudnoće, mada zavisi od individualnih faktora rizika.
Zato savetujem da se žena javi ginekologu čim sazna da je ponovo trudna, kako bi se uradio rani ultrazvučni pregled i potvrdilo da se trudnoća nalazi u materici.
Moja poruka ženama je da nakon vanmaterične trudnoće ne gube unapred nadu. Potrebno je vreme za oporavak, individualna procena i dobar plan za narednu trudnoću. Naš cilj nije samo da bezbedno završimo aktuelnu trudnoću, već i da sačuvamo što bolje uslove za ostvarivanje buduće željene trudnoće.
Fotografije: Privatna arhiva