Novi ChatGPT za tinejdžere će manje delovati kao stvarna osoba

Ako vam se (sa razlogom) učinilo da razgovor sa ChatGPT-jem ponekad više liči na dopisivanje sa osobom nego na korišćenje digitalnog alata, nova verzija namenjena tinejdžerima upravo od toga pokušava da napravi distancu. OpenAI je ovog avgusta predstavio ChatGPT for Teens, odnosno, ChatGPT za tinejdžere, iskustvo namenjeno korisnicima od 13 do 17 godina, sa strožim pravilima i drugačijim pristupom razgovoru.

Jedna od važnih promena odnosi se upravo na to koliko će chatbot moći da deluje ljudski. U verziji za tinejdžere AI ne bi trebalo da sugeriše da ima sopstvena osećanja, svest ili ličan odnos prema korisniku. Ideja je da razgovor ostane koristan i prirodan, ali da granica između čoveka i mašine bude jasnija.

Nakon što smo popisali zabavne aktivnosti za tinejdžere i roditelje, kao i knjige koje će privući svakog tinejdžera, vreme je da se posvetimo njihovom slobodnom (digitalnom) vremenu.

Zašto je uopšte važno koliko AI deluje kao osoba?

Jedan od razloga je način na koji ljudi počinju da doživljavaju tehnologiju koja im odgovara brzo, strpljivo i bez osuđivanja. ChatGPT za tinejdžere ima chatbot koji može da bude dostupan u bilo kom trenutku, da se prilagođava načinu na koji korisnik piše i da nastavi razgovor bez onog neprijatnog osećaja da nekoga opterećujemo.

Upravo zbog toga stručnjaci sve više proučavaju šta se događa kada se AI koristi za emocionalnu podršku. Američko psihološko udruženje upozorava da se granice između tehnološke interakcije i osećaja društvene povezanosti menjaju kako AI postaje sve uverljiviji sagovornik.

Kod tinejdžera je pitanje dodatno važno jer se njihove socijalne i emocionalne veštine još razvijaju. Zato OpenAI navodi da je jedan od ciljeva nove verzije upravo podsticanje stvarnih odnosa i traženje podrške od ljudi kada je ona potrebna, umesto stvaranja osećaja da je chatbot zamena za prijatelja, roditelja ili drugu osobu od poverenja.

ChatGPT za tinejdžere nije ChatGPT sa više zabrana

Nova verzija donosi širi paket promena. Tinejdžerski nalozi dobijaju dodatne zaštite od sadržaja koji nije primeren njihovom uzrastu, uključujući određene teme povezane sa nasiljem, seksualnim sadržajem, rizičnim ponašanjem i štetnim sadržajem o telu i ishrani.

Tu su (naravno) i roditeljske kontrole. Roditelji mogu da podese vreme kada ChatGPT za tinejdžere neće biti dostupan, isključe glasovni režim i upravljaju pojedinim funkcijama. U određenim situacijama koje sistem prepozna kao posebno rizične roditelji mogu dobiti i obaveštenja.

Poseban akcenat stavljen je i na učenje. Umesto da veštačka inteligencija jednostavno isporuči gotov odgovor, alati za tinejdžere treba više da ih vode kroz proces razmišljanja, rešavanja problema i razumevanja gradiva. OpenAI je uz to uveo i Study Mode, kao deo šireg pokušaja da se AI koristi kao pomoć pri učenju.

ChatGPT za tinejdžere se manje ponaša kao prijatelj, a više kao digitalni alat

Najzanimljiviji deo cele promene možda je upravo ovaj pomak u tonu kada je u pitanju ChatGPT za tinejdžere. Chatbot može da bude ljubazan, duhovit i koristan, ali ne bi trebalo da se predstavlja kao neko ko ima sopstvene emocije ili lični odnos sa tinejdžerom. To je poprilično drugačija filozofija od one prema kojoj tehnologija treba da bude što prirodnija i što sličnija razgovoru sa čovekom. Ovde se, barem kada su mlađi korisnici u pitanju, namerno uvodi određena distanca.

I u tome postoji i pomalo logike. Ako tehnologija postane dovoljno uverljiva da zaboravimo da razgovaramo sa programom, pitanje više nije samo šta AI može da kaže, već i kakav odnos korisnik počinje da gradi prema njemu.

Nedavno istraživanje o korišćenju AI za emocionalnu podršku pokazalo je da ponovljeni lični razgovori sa chatbotom mogu uticati na spremnost korisnika da se i ubuduće odluče za AI umesto za ljudsku podršku.

Mislimo da je roditeljski nadzor i dalje ključan

Ipak, manje ljudski ne znači nužno hladan. Ideja je pre da tinejdžer u svakom trenutku može da prepozna šta je sa druge strane ekrana. ChatGPT može da objasni matematički zadatak, pomogne oko učenja jezika, predloži način da se organizuje školski projekat ili objasni komplikovanu temu. Međutim, kada razgovor pređe na pitanja koja zahtevaju stvarnu emocionalnu, zdravstvenu ili društvenu podršku, cilj je da AI ne zauzme mesto ljudi koji tu podršku mogu da pruže.

U ovom slučaju uočavamo možda i najveću promenu u načinu na koji se danas razmišlja o AI za mlađe korisnike. Nije dovoljno napraviti model koji ume da razgovara sa tinejdžerom, potrebno je napraviti sistem koji zna gde razgovor sa mašinom treba da se završi, a gde treba uključiti stvarne ljude.

OpenAI najavljuje da će zaštite za tinejdžere nastaviti da se razvijaju kako se bude prikupljalo više iskustava i istraživanja o zdravom korišćenju veštačke inteligencije. Koliko će u praksi to biti izvodljivo, ostaje da vidimo kroz vreme. Sa druge strane, zdrav razum nam govori da je roditeljski nadzor i dalje jedna od ključnih alata u prevenciji negativnih iskustava sa bilo kakvom online platformom.

Fotografije: Pexels