Kako tata može da razgovara sa tinejdžerom koji na svako pitanje odgovara sa „ne znam“

Kako razgovarati sa tinejdžerom je glavno pitanje svih roditelja dece ovog doba. Ako imate tinejdžera kod kuće, vrlo je moguće da ste već upoznali odgovor koji dolazi na gotovo svako pitanje: „Ne znam.“ Kako je bilo u školi? Ne znam. Šta ćete sutra? Ne znam. Je l’ sve okej? Ne znam. Ponekad se čini da roditelj može da postavi i najjednostavnije pitanje na svetu, a da će odgovor ponovo biti isti. Nakon što smo pisali kako možete provesti dan sa tinejdžerom u Beogradu, kao i o knjigama koje bi im bile zanimljive, ovog puta se bavimo izuzetno važnom temom – kako razgovarati sa tinejdžerom. Zapravo, kako tate treba da se odnose prema razgovoru sa svojom decom.

Tatama posebno ovaj period ume da bude zbunjujuć. Dete koje je ranije prepričavalo dan, tražilo savet ili jednostavno sedelo pored njega sada može da deluje kao da ne želi nikakav razgovor. Samo je važno zapamtiti: tinejdžer koji ne priča mnogo ne mora nužno da bude tinejdžer koji nema šta da kaže.

Kako razgovarati sa tinejdžerom?

„Ne znam“ nije uvek odgovor

Kada tinejdžer kaže „ne znam“, to ponekad zaista znači da ne zna šta da odgovori. Ali mnogo češće iza te dve reči može da stoji nešto drugo. Moguće je da ne želi sada da priča, ne zna kako da objasni šta oseća, mu je neprijatno ili očekuje da će razgovor vrlo brzo postati predavanje. Zato pitanje „Šta ti je?“ možda neće otvoriti razgovor. Ako nakon njega sledi još pet pitanja, insistiranje i pokušaj da se odmah dođe do rešenja, tinejdžer će se verovatno još više povući.

Ukoliko se pitate kako razgovarati sa tinejdžerom, kod razgovora sa detetom često nije presudno pronaći pravo pitanje, već napraviti dovoljno prostora da dete samo odluči kada će nešto reći. Tata, recimo, može da kaže: „Vidim da ti se sada ne priča. U redu. Samo da znaš da sam tu ako budeš hteo/la.“ I da tu stane. To može da zvuči kao malo, ali tinejdžeru šalje važnu poruku da ne mora uvek da ima spreman odgovor da bi imao roditeljsku pažnju.

Manje ispitiujte, više ćaskajte

Kako razgovarati sa tinejdžerom? Lako. Važno je samo da znate da ne mora svaki razgovor da bude ozbiljan. Jedna od najčešćih grešaka jeste pokušaj da se ozbiljan razgovor organizuje kao intervju. Sedne se preko puta tinejdžera i kreće: „Kako se osećaš?“, „Šta se desilo?“, „Zašto si to uradio?“, „Je l’ postoji neki problem?“. Naravno, nekada će takav razgovor biti potreban, posebno kada postoji konkretan problem. Međutim, za svakodnevnu komunikaciju mnogo bolje mogu da funkcionišu razgovori koji nemaju unapred određen cilj – ćaskanja.

Zapravo, treba samo da se nauči kako razgovarati sa tinejdžerom, odnosno, kako razgovarati sa svojim tinejdžerom. Umesto pitanja na koja može da odgovori sa „ne znam“, korisnije je podeliti nešto svoje. Na primer: „Danas mi se desila baš glupa situacija na poslu.“ Tinejdžer možda neće odmah reagovati, ali će čuti da razgovor nije rezervisan samo za njegove ocene, obaveze i probleme. Takođe je važno zapamtiti: ne pretvarajte svaki razgovor u lekciju. Izmerite ozbiljnost podeljene situacije i u skladu sa tim reagujte.

Kako razgovarati sa tinejdžerom, a u isto vreme znati kad treba odrediti granicu?

Ako se pitate kako razgovarati sa tinejdžerom, trebalo bi i ovo da znate. Tinejdžeri često ne traže rešenje onog trenutka kada odluče da nešto podele sa roditeljem. Nekada žele samo da ih neko sasluša. Kao i svi mi odrasli što ponekad želimo. Ako na svaku njihovu priču odmah dobiju savet, poređenje sa roditeljevim tinejdžerskim danima ili rečenicu „ja sam ti rekao“, vrlo brzo mogu da zaključe da im je lakše da ćute. Zato može da pomogne jednostavno pitanje: „Hoćeš da te saslušam ili želiš da zajedno smislimo šta da uradiš?“.

Takođe, „ne znam“ ne treba automatski tumačiti kao bezobrazluk ili nezainteresovanost. Naravno, postoje granice i postoje situacije u kojima roditelj mora da insistira na razgovoru – naročito kada je u pitanju bezbednost, ozbiljna promena ponašanja, škola, nasilje ili nešto zbog čega je dete ugroženo.

Međutim, u svakodnevnim situacijama odnos se gradi kroz desetine malih trenutaka u kojima tinejdžer vidi da tata može da bude prisutan i kada nema spreman odgovor. Možda danas dobije samo „ne znam“. Sutra možda dobije kratko „ma dobro je“. A onda, sasvim neočekivano, može da počne da priča dok zajedno idu po nešto do prodavnice.

Fotografije: Pexels