Pesme Dragana Lakovića kojima se rado vraćamo sa svojom decom
Pesme za decu Dragana Lakovića obeležile su detinjstvo većine ljudi sa ovih prostora, a kako rastemo, taj deo očigledno nosimo sa sobom. Iste pesme koje smo slušali kao deca danas iznova puštamo svojoj deci, zajedno sa njihovim melodijama, stihovima i karakterističnim humorom. Bez želje da zvučimo prepotentno, možemo da stanemo iza tvrdnje da ove pesme sa sobom zaista nose izrazitu umetničku vrednost. Iza njih stoje značajni pesnici, pisci i kompozitori, zbog čega uspevaju da se iznova i iznova nađu na listi za slušanje sve novijih generacija. Dragan Laković je snimao stihove Duška Radovića, Ljubivoja Ršumovića, Branka Ćopića, Miroslava Antića i drugih autora, uz muziku kompozitora poput Aleksandra Koraća i Minje Subote.
Za (malo starije) bebe biramo tri pesme koje imaju posebno prepoznatljiv ritam, fenomenalnu priču i specifičan karakter da mogu da budu deo svakodnevne kućne muzičke liste. Sve tri su stare nekoliko decenija, ali svaka od njih i danas zvuči kao da pripada nekoj sasvim savremenoj dečjoj plejlisti.
Pesme za decu Dragana Lakovića koje slušamo i sa svojom decom
Tatin muzičar
Tatin muzičar je pesma zanimljiva i zbog čoveka koji je napisao njen tekst. Dejan Pataković, novinar, humorista i autor brojnih dečjih pesama, svoje tekstove davao je na komponovanje Aleksandru Koraću, Borisu Bizetiću i drugim autorima. Upravo Tatin muzičar bio je jedan od njegovih zapaženih radova za decu, a sam Pataković je u jednom intervjuu naveo da je pesma pobedila na festivalu Beogradsko proleće.
Koraćeva muzika daje pesmi vedar, scenski karakter, pa je lako zamisliti je kao deo kućne predstave u kojoj se muzika sluša, peva i prati pokretom. Za bebe koje već aktivno reaguju na ritam, ovakve pesme umeju da budu posebno zanimljive.
Dve mečke
Dve mečke deo su albuma Ivin voz, koji je PGP RTS objavio 1974. godine. Muziku je napisao Minja Subota, dok je tekst potpisao Slobodan Lazić. Na istom albumu našle su se i druge danas dobro poznate pesme, među kojima su Bolesnik na tri sprata, Vuče, vuče, bubo lenja, Nezgoda i Miš.
Minja Subota je ovde uradio ono po čemu je njegov autorski rukopis ostao prepoznatljiv u muzici za decu. Melodija je pamtljiva, ritam jasan, a cela pesma ima dovoljno prostora za igru. Kada je u pitanju muzika za decu Dragana Lakovića, Dve mečke lako postaje deo onog dela dana kada se muzika sluša uz cupkanje, tapšanje ili plesanje po dnevnoj sobi.
Bolesnik na tri sprata
Bolesnik na tri sprata ima jednog od najpoznatijih autora na ovom spisku: Branka Ćopića. Pesma je objavljena još 1956. godine, a kasnije je dobila i muzičku verziju koju je Dragan Laković snimio na albumu Ivin voz. Stihove je napisao Ćopić, a muziku Aleksandar Korać.
Sam zaplet je tipično ćopićevski: doktor Jan dobija poziv iz zoološkog vrta zbog neobičnog pacijenta, pa se ubrzo ispostavlja da problem sa spratovima zapravo ima žirafa kojoj je potreban lekar. Pesma tako funkcioniše i kao mala priča u stihu, sa humorom koji je dovoljno jednostavan da bude zabavan deci, a dovoljno duhovit da i odrasli obrate pažnju.
Kada su u pitanju pesme za decu Dragana Lakovića, za starije bebe ovo je posebno lep trenutak u kojem muzika polako prelazi u pripovedanje. Melodija drži pažnju, a kada dete malo poraste i počne da razume više reči i radnju, pesma dobija još jedan sloj.
Iste pesme nekako pronađu put do novih generacija, pa ih posle toliko godina ponovo slušamo, ovog puta sa svojom decom. Pesme za decu Dragana Lakovića zato prvo slušamo jer ih i naši roditelji znaju napamet, zatim počinjemo da prepoznajemo melodije, a kasnije i da povezujemo stihove sa pričama koje stoje iza njih.
Kada danas puštamo pesme za decu Dragana Lakovića svojim bebama, u njima prepoznajemo ono što nam je ostalo iz sopstvenog detinjstva, ali ih istovremeno slušamo i drugačije, sa pažnjom prema jeziku, muzici i humoru koji su ih učinili tako pamtljivim. Možda je baš zato lepo vratiti ih na kućnu plejlistu.
