Tri stvari koje bi trebalo da znate pre kupovine prvog telefona detetu

Kada je u pitanju prvi telefon i kada o toj temi razmišljamo iz pozicije roditelja, moramo imati na umu da situacija nije ista kao što je bila u našim detinjstvima. Nekada je prvi telefon predstavljao prilično jednostavnu stvar. Dete krene samo u školu, roditelji požele da mogu da ga pozovu ako zakasni i priča se uglavnom završavala tu. Danas je situacija drugačija. Kada detetu kupite prvi telefon, dajete mu kameru, internet, aplikacije, grupne razgovore, društvene mreže i pristup svetu koji ni odraslima nije uvek lako da razumeju, a kamoli da kontrolišu.

Možda je baš zato pitanje kada kupiti prvi telefon postalo manje važno od pitanja zašto ga kupujete. Ako je odgovor „zato što ga imaju svi iz razreda“, možda još vredi zastati. Ako je odgovor „zato što dete postaje samostalnije i želimo da možemo da stupimo u kontakt s njim“, razgovor već izgleda drugačije.

Stručnjaci koji se bave razvojem dece već godinama ponavljaju da ne postoji univerzalan uzrast za prvi telefon. Mnogo su važniji faktori detetova zrelost, navike i način na koji će se uređaj koristiti. Zato, pre nego što završite u prodavnici elektronike, postoje tri stvari koje vredi imati na umu.

Prvi telefon ne mora odmah da bude pametni telefon

Ovo je možda najvažnija razlika koju roditelji često preskoče. U svakodnevnom govoru telefon i pametni telefon postali su sinonimi, iako u praksi imaju potpuno različitu ulogu. Ako dete prvi put ide samo do škole, treninga ili kod bake, možda mu je zaista potreban način da vas pozove ili pošalje poruku. To, međutim, ne znači da mu je potreban uređaj koji u istom trenutku otvara vrata društvenim mrežama, video-platformama, igricama i neograničenom internetu. Sve više stručnjaka upravo zbog toga savetuje da roditelji ove dve odluke ne donose istovremeno. 

Prvi telefon može da bude sredstvo komunikacije, dok pametni telefon može da sačeka period kada će dete biti spremnije za sve što takav uređaj podrazumeva. Ovakva odluka ne predstavlja odbacivanje tehnologije niti pokušaj da se dete zaštiti od sveta koji ga svakako čeka. Naprotiv.

Pravila su važnija od modela telefona

Roditelji često provedu nedelje upoređujući kamere, memoriju, veličinu ekrana i cenu uređaja. Mnogo ređe razgovaraju o tome kako će se prvi telefon zapravo koristiti.

Dobro je da dete unapred zna gde telefon stoji tokom noći, da li ide za sto tokom ručka, kada nije vreme za ekran i kome može da se obrati ako dobije poruku ili vidi sadržaj koji ga zbuni ili uznemiri. Pravila, međutim, ne moraju da zvuče kao spisak zabrana. Mnogo bolje funkcionišu kada dete razume njihovu svrhu. Ako telefon noću ostaje u dnevnoj sobi, razlog nije nepoverenje, već kvalitet sna. Ako društvene mreže još nisu opcija, to nije kazna, već odluka da se određeni sadržaji uvedu onda kada dete bude spremnije da ih razume.

Jednako je važno da dete zna da greške neće automatski značiti gubitak telefona. Ako se plaši da će svaki problem biti kažnjen oduzimanjem uređaja, velika je verovatnoća da će sledeći put pokušati da ga sakrije. A upravo je otvorena komunikacija ono što roditeljima najviše znači kada dete napravi prvi korak u digitalni svet.

Godine nisu jedino merilo spremnosti

Jedno od najčešćih pitanja koje roditelji postavljaju jeste: „Sa koliko godina dete treba da dobije prvi telefon?“

Voleli bismo da postoji univerzalan odgovor, ali ga nema. Dvoje dece koji su rođeni istog dana mogu potpuno različito koristiti tehnologiju. Jedno će bez problema poštovati dogovor, drugo će teško ostaviti ekran kada istekne (dogovoreno) vreme. Jedno će odmah reći roditelju ako ga je nešto na internetu uplašilo, drugo će pokušati da problem reši samo. Zato je korisnije posmatrati svakodnevne navike i karakter deteta nego broj godina. Da li dete ume da prihvati granicu? Može li da sačeka? Da li poštuje dogovore i kada mu se ne dopadaju? Da li ima naviku da sa roditeljima razgovara o stvarima koje ga zbunjuju? Odgovori na ta pitanja često govore mnogo više od samog uzrasta.

Fotografije: Pexels