Šta je pravilo 2-2-20 i zašto je važno za partnerske odnose?

Na društvenim mrežama pronašli smo odgovore na mnoge svakodnevne nedoumice, a kroz iskustva drugih roditelja često smo se prepoznali i shvatili da u brojnim izazovima nismo sami. Zašto onda ne bismo isprobali i nešto što nas podseća da, uz sve što roditeljstvo donosi, ne zapostavimo ni odnos sa partnerom? Jedan od takvih predloga je pravilo 2-2-20, koje kroz tri jednostavne navike podstiče parove da odvoje vreme jedno za drugo.

Pravilo 2-2-20 predlaže tri navike koje bi trebalo da ostave više prostora za bliskost. Dva minuta ujutru posvećena su povezivanju bez telefona, tokom zajedničkog obroka partneri izdvajaju dve stvari na kojima su zahvalni jedno drugom, a dvadeset minuta uveče ostavljaju za razgovor bez ekrana. Raspored je jednostavan, a smisao je u tome da vreme za dvoje dobije svoje mesto u svakodnevici.

Pravilo 2-2-20 nalaže: Dva minuta ujutru pre početka dnevne gužve

Jutro u porodici sa malim detetom često počinje pre nego što su svi zaista spremni za novi dan. Treba pripremiti doručak, presvući bebu, spakovati stvari i stići na posao. U toj gužvi partneri lako pređu pravo na dogovore, bez trenutka koji pripada samo njima.

Prvi deo pravila 2-2-20 predviđa dva minuta u kojima nema telefona, poruka i planiranja obaveza. To može da bude zajednička kafa, zagrljaj ili kratak razgovor pre nego što svako krene svojim putem. Nema potrebe da se razgovor unapred osmisli ili da jutro izgleda drugačije nego inače.

Suština je u pažnji. Umesto da se dan započne isključivo spiskom stvari koje treba završiti, partneri dobijaju priliku da se pozdrave bez žurbe i pokažu da primećuju jedno drugo. U periodima kada je san isprekidan, a obaveza mnogo, i takav početak dana može da bude značajan.

Pravilo 2-2-20 nalaže: Dve stvari koje cenimo jedno kod drugog

Drugi deo pravila 2-2-20 usmeren je na zahvalnost. Tokom večere ili nekog drugog zajedničkog trenutka, partneri izdvajaju dve konkretne stvari koje su cenili kod onog drugog tog dana.

To može biti preuzimanje obaveze oko deteta, pripremljena večera, razgovor nakon napornog dana ili poruka koja je stigla baš kada je bila potrebna. Nije važno koliko je postupak veliki, nego da je primećen i da druga osoba zna da je njen trud nekome značio.

U dugim vezama lako se podrazumeva ono što partner svakodnevno radi. Kada se obaveze ponavljaju iz dana u dan, pažnja se često usmeri na ono što još treba uraditi, dok se doprinos druge osobe prihvata kao deo uobičajenog rasporeda. Tako nastaje situacija u kojoj oba partnera ulažu mnogo energije, a pritom imaju utisak da njihov trud prolazi nezapaženo.

Pravilo 2-2-20 podstiče partnere da o tome govore naglas. „Hvala ti što si danas preuzeo uspavljivanje, baš mi je značilo da odmorim” konkretnije je od usputnog „hvala za sve”. Takve rečenice pomažu da se razgovor pomeri sa zadataka na međusobno uvažavanje.

Ovaj deo ne treba pretvarati u obaveznu razmenu komplimenata niti očekivati da svaki dan obe strane pronađu savršene reči. Dovoljno je da zahvalnost bude iskrena i zasnovana na onome što se zaista dogodilo.

Pravilo 2-2-20 nalaže: Dvadeset minuta uveče bez ekrana

Treći deo pravila 2-2-20 podrazumeva dvadeset minuta zajedničkog vremena bez televizora, telefona i skrolovanja. Za roditelje koji najveći deo dana provode u organizaciji porodičnog života, ovo može biti prilika da razgovaraju o temama koje nisu povezane sa detetom ili obavezama u kući.

Razgovor ne mora da bude ozbiljan. Može da počne pričom o nečemu što se dogodilo na poslu, zanimljivom susretu, planu za vikend ili događaju koji je oboma ostao u sećanju. Nekada će to biti razgovor o nečemu što ih muči, a nekada samo prilika da se zajedno nasmeju.

Naravno, dvadeset minuta ne mora uvek da bude moguće ostvariti uveče. Beba možda neće zaspati kada je planirano, jedan od partnera može biti na poslu do kasno, a nekada će oboma biti potreban odmor. Vreme za razgovor može da se pomeri ili prilagodi danu, bez osećaja da je plan propao čim se rutina promeni.

Kako pravilo 2-2-20 izgleda kada imate dete

Roditeljstvo menja dinamiku veze i zbog toga što partneri često preuzimaju različite uloge tokom dana. Jedna osoba može da bude više uključena u brigu o bebi, dok druga preuzima posao, nabavku ili druge porodične obaveze. Kada su oboje umorni, razgovor o tome ko je šta uradio lako preraste u raspravu o tome ko je više opterećen.

Pravilo 2-2-20 može da posluži kao povod da se razgovara i o takvim situacijama, ali nije zamena za otvoren razgovor o podeli obaveza, potrebama i očekivanjima. Bliskost se teško održava kada jedna osoba oseća da sve nosi na svojim leđima, a druga ne razume zbog čega je došlo do nezadovoljstva.

Zato je važno da partneri ovaj pristup prilagode svom životu. Nekome će odgovarati kafa pre posla, nekome razgovor tokom zajedničke večere, a nekome dvadeset minuta nakon što dete zaspi. Pravilo 2-2-20 nema smisla ukoliko postane još jedna stavka koju treba čekirati na kraju napornog dana.

Fotografije: Pexels