Da li nam je zaista potrebno da šetamo 10.000 koraka svakog dana?

Decenijama ponavljamo kako je 10.000 koraka neki zlatni standard kada je dnevna šetnja u pitanju. Ova zvučna brojka postala je mnogima svakodnevni cilj koji mora biti ispunjen, ali postavlja se pitanje – da li nam je zaista neophodan i odakle potiče uverenje da je 10k magični broj?

Živimo u eri u kojoj opsesivno kvantifikujemo sopstveni život. Ne samo da u svakom trenutku znamo tačan broj pređenih koraka, već nam pametni satovi i aplikacije, skoro u minut, raščlanjuju kvalitet sna, beleže u kojoj se tačno fazi menstrualnog ciklusa nalazimo i izračunavaju nivo stresa na osnovu pulsa. U toj stalnoj potrebi da optimizujemo sopstveno postojanje i premerimo sopstvenu produktivnost, ova brojka je odavno prestala da bude samo bezazlena šetnja ili lagani pokušaj da vodimo zdraviji život. Postala je neka vrsta tihog indikatora uspešnosti dana – i kriterijum po kom uveče sebi dajemo prolaznu ili padajuću ocenu.

Ali, gde se u svemu tome izgubila sama nauka, a gde čista potreba tela za kretanjem?

Kako smo uopšte došli do cifre od 10.000 koraka?

Istina o 10.000 koraka je daleko manje naučna nego što većina nas pretpostavlja. Ova brojka nije nastala na osnovu kliničkih studija koje su dokazale da je upravo toliko koraka dnevno idealno za zdravlje. Njeno poreklo vezuje se za Japan i period nakon Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine, kada je kompanija Yamasa predstavila pedometar Manpo-kei – što u doslovnom prevodu znači merač 10.000 koraka. Brojka je postala popularna zahvaljujući marketingu, a tek kasnije su naučnici počeli detaljnije da istražuju vezu između broja dnevnih koraka i zdravlja.

Izbor te konkretne brojke bio je čisto estetske i lingvističke prirode. Ona je delovala dovoljno zvučno, zaokruženo i ambiciozno da postane privlačna parola. Svet je oberučke prihvatio ovaj vizuelno atraktivan koncept, a decenijama kasnije, pametne narukvice i fitnes aplikacije samo su ga preuzele i zauvek kodirale kao univerzalnu pojavu.

Koliko nam je zapravo dovoljno?

Da 10.000 koraka nije nikakav naučni uslov za dobro zdravlje pokazala je i velika analiza objavljena u časopisu The Lancet Public Health, koja je obuhvatila skoro 50.000 ljudi. Rezultati su pokazali da se zdravstvene koristi od hodanja povećavaju i pri znatno manjem broju koraka, a da se optimalan raspon razlikuje u zavisnosti od uzrasta. Za osobe starije od 60 godina to je približno 6.000 do 8.000 koraka dnevno, dok se kod mlađih odraslih najveće koristi uglavnom beleže između 8.000 i 10.000 koraka.

Slične rezultate pokazala je i studija istraživača sa Harvarda, objavljena u časopisu JAMA Internal Medicine. Istraživači su pratili starije žene i otkrili da se povezanost između broja koraka i manjeg rizika od smrtnosti izravnava na oko 7.500 koraka dnevno. To ne znači da su svi dodatni koraci beskorisni, već da nije pronađen jasan dokaz da veći broj koraka donosi dodatno smanjenje rizika od smrtnosti.

Poenta je da ne postoji univerzalni broj koji svi moramo da dostignemo. Mnogo je važnije koliko se inače krećemo i da li uspevamo da uvedemo više kretanja u svakodnevicu. Ako veći deo dana provodimo sedeći, čak i nekoliko hiljada dodatnih koraka može biti dobar početak.

Kretanje zato treba da bude cilj sam po sebi

U svetu koji nas stalno tera da sve izmerimo i pretvorimo u rezultat, lako zaboravljamo da šetnja ima vrednost sama po sebi. Čak i ako ne dostignemo nikakav zvučan broj, pa čak i ako se ta šetnja svodi na nekoliko krugova po dnevnoj sobi ili terasi dok razmišljamo ili razgovaramo telefonom – to kretanje ima efekta na nas.

Svaka promena položaja tela i svaki napravljen korak podstiče cirkulaciju, aktivira mišiće i šalje signal mozgu da izđe iz stagnacije. Šetnja ne mora da bude stavka koju čekiramo na to-do listi niti poligon za skupljanje digitalnih bedževa za uspeh na satu. Ona ne mora imati svoj score. Ona može biti jednostavno trenutak u kom puštamo misli da se razbistre, bez pritiska da smo morali uraditi više ili bolje. Ponekad je najzdravija stvar koju možemo da uradimo za sebe upravo to – da isključimo notifikaciju i prosto odšetamo svoje, koliko god nam u tom trenutku prija.

Fotografije: Pexels