Zašto volimo i biramo igračke otvorenog tipa?

Za početak, da odgovorimo na pitanje – šta su igračke otvorenog tipa? Igračke otvorenog tipa su one koje detetu ostavljaju slobodu da samo odluči kako će se njima igrati. Nema unapred određenih pravila, jednog cilja ili samo jednog načina korišćenja. Čaše mogu da se slažu, razdvajaju i pune drugim predmetima, kocke mogu da postanu kula ili deo neke sasvim nove igre, a obična kutija ponekad je zanimljivija od igračke koja je u njoj stigla. Upravo nam se ta sloboda najviše dopada.

U periodu kada je ponuda igračaka ogromna i kada se često čini da je za svaku novu fazu razvoja potreban još neki predmet, igračke otvorenog tipa podsećaju nas na drugačiji pristup. Nekoliko pažljivo odabranih igračaka može da ponudi bezbroj mogućnosti za igru, a način na koji ih dete koristi menja se kako raste i otkriva nove stvari.

Ista igračka, drugačija igra

Jedna od prednosti igračaka otvorenog tipa jeste to što mogu da prate dete kroz različite faze razvoja. Ono što beba sa devet meseci koristi za istraživanje oblika, tekstura i odnosa između predmeta, nekoliko meseci kasnije može da postane deo složenije igre. Čaše koje je ranije samo premeštala iz ruke u ruku počinje da ređa jednu na drugu, dok kocke koje je do tada uglavnom obarala postaju materijal za prve konstrukcije.

Kasnije iste te igračke mogu da dobiju sasvim novu ulogu. Kocke postaju kuće, mostovi ili garaže, a čaše posude za razvrstavanje predmeta. Nema potrebe da roditelji unapred određuju šta bi dete trebalo da napravi ili kako bi igra trebalo da izgleda. Dovoljno je ponuditi mu materijal i pustiti ga da istražuje, uz podršku kada mu je potrebna.

Zato nam se dopadaju čaše za slaganje, drvene ili mekane kocke, loptice, jednostavne figure životinja i posude različitih veličina. To su predmeti koji ne moraju da se menjaju čim dete savlada jednu radnju. Njihova namena može da se razvija zajedno sa dečjim interesovanjima, pa često ostaju zanimljivi duže nego igračke koje nude samo jednu aktivnost.

Igra bez unapred određenih pravila

Igračke otvorenog tipa ostavljaju prostor za isprobavanje, ponavljanje i otkrivanje. Kada beba ispusti predmet i posmatra kako pada, udari dve čaše jednu o drugu ili pokuša da stavi jednu kocku na drugu, istražuje šta može da uradi i kakav rezultat njen postupak donosi. Kako raste, takva istraživanja postaju složenija, a dete počinje da kombinuje predmete i osmišljava sopstvene načine igre.

Ovakav pristup odgovara i preporukama Američke akademije za pedijatriju, koja u tekstu o izboru igračaka za decu naglašava značaj bezbednih, uzrastu prilagođenih predmeta koji podstiču maštu i interakciju sa odraslima. U tom kontekstu, jednostavnije igračke mogu da budu dobar izbor jer ne preuzimaju svu inicijativu na sebe.

To, naravno, ne znači da igračke sa svetlima, zvukovima ili određenom funkcijom nemaju svoje mesto. I one mogu da budu zanimljive i da podstaknu dete da istražuje. Ipak, kod igračaka otvorenog tipa posebno nam se dopada što dete ne mora da prati zadat redosled ili da ponavlja jednu istu radnju. Može da pokuša nešto novo, predomisli se i počne iz početka.

Manje igračaka, više mogućnosti

Kada biramo igračke za bebe i decu, lako je da nas privuku noviteti i proizvodi koji obećavaju da će podstaći određenu veštinu. Ipak, ponekad je korisnije razmisliti o tome koliko različitih načina korišćenja jedna igračka zaista nudi. Igračke otvorenog tipa ne moraju da budu skupe niti posebno komplikovane. Važno je da odgovaraju uzrastu, da su kvalitetno izrađene i da detetu pružaju prostor za istraživanje.

Dodatna prednost je to što ne moramo stalno da kupujemo nove stvari kako dete raste. Nekada je dovoljno promeniti način na koji su predmeti ponuđeni ili ih povezati sa nečim što je detetu trenutno zanimljivo. Čaše za slaganje mogu da se koriste samostalno, ali i uz drugu igračku, dok se kocke mogu razvrstavati po boji, veličini ili obliku kada dete bude spremno za takvu igru.

Važno je, ipak, napraviti razliku između jednostavnosti i bezbednosti. Igračke otvorenog tipa treba birati prema preporučenom uzrastu, a za bebe posebno voditi računa o sitnim delovima, odvojivim elementima i materijalima. Predmeti iz domaćinstva mogu da budu zanimljivi za istraživanje, ali samo ako su pogodni za uzrast deteta i ako se koriste uz nadzor odrasle osobe.

Na kraju, možda nam se kod igračaka otvorenog tipa najviše dopada to što ne moramo unapred da smislimo kako će se dete njima igrati. Možemo da mu ponudimo predmet, sednemo pored njega i posmatramo šta će otkriti. Ponekad će se dugo zadržati na istoj aktivnosti, a ponekad će ga više zainteresovati kutija u kojoj je igračka stigla. I to je sasvim u redu.

Fotografije: Pexels