Prilagođavanje na vrtić počinje mnogo pre prvog jutra u kojem dete ostaje bez roditelja (na nekoliko sati). Septembar za mnoge porodice donosi novu fazu svakodnevice – dete upoznaje vaspitače i vršnjake, usvaja novi ritam obroka, igre i odmora, dok se kod kuće paralelno pravi potpuno drugačija organizacija dana. Zbog toga se o polasku u vrtić sve češće govori kroz pojam prilagođavanja, a ne samo adaptacije.

Uobičajeno je da se kaže da se dete „adaptira“ na vrtić. Taj izraz i dalje je sasvim prisutan u upotrebi, posebno kada se govori o prvim danima i nedeljama boravka u novoj sredini. Ipak, reč prilagođavanje širi perspektivu. Dete se zaista navikava na vrtić, ali se istovremeno roditelj navikava na odvajanje, vaspitač upoznaje dete, a cela porodica menja dnevni ritam.

Nakon što smo izdvojili fashion favorite za devojčice i dečake, spremni smo da ih pošaljemo vrtić.

Prilagođavanje na vrtić – tri (korisna) saveta za roditelje

001 // Pripremite dete za ono što ga stvarno čeka

Razgovor o vrtiću može da počne pre prvog dana, ali nema potrebe da se od toga pravi višenedeljni projekat. Dete može da upozna osnovne delove nove rutine kroz kratke i konkretne razgovore. Objasnite mu gde će ići, ko će tamo biti, šta će raditi i kada ćete doći po njega. Ako je moguće, prođite nekoliko puta pored vrtića, pogledajte dvorište ili zgradu i pokažite mu gde će svakog jutra ulaziti.

Važno je i kako pričate o vrtiću. Rečenice poput „Tamo će ti biti predivno“ zvuče ohrabrujuće, ali ostavljaju malo prostora za ono što dete zaista može da oseća. Vrtić može biti zanimljiv i istovremeno zbunjujuć. Može da mu se dopadne igra, a da mu nedostaje roditelj. Može prvog dana da bude raspoloženo, a nekoliko dana kasnije da zaplače na vratima.

Posebno pomaže predvidljivost. Ako dete zna da se ujutru oblači, doručkuje, odlazi u vrtić, igra se i nakon određenog dela dana roditelj dolazi po njega, nova rutina postaje razumljivija.

002 // Napravite prostor i za sopstvene emocije

Roditelji često pokušavaju da budu potpuno smireni pred detetom, dok svoje strahove ostavljaju za trenutak kada izađu iz vrtića. I to je razumljivo. Prvi put ostaviti dete nekoliko sati sa ljudima koje tek upoznajete zahteva poverenje. Ipak, roditeljsko prilagođavanje zaslužuje jednaku pažnju.

Pitanja su brojna: Da li će jesti? Da li će spavati? Šta ako zaplače? Da li će umeti da kaže da mu nešto smeta? Kako će se snaći u grupi? Koliko dugo će trajati prilagođavanje?

Umesto da pokušavate da predvidite svaki scenario, korisnije je da sa vaspitačima uspostavite otvorenu komunikaciju. Oni će videti kako dete funkcioniše u grupi, dok roditelj poznaje njegove navike i reakcije kod kuće. Te dve informacije mogu mnogo da pomognu u prvim nedeljama.

I još nešto važno: nemojte svoje dete meriti prema drugoj deci. Neko će prvog jutra ući u sobu kao da tamo ide godinama, dok će drugo dete teže podneti odvajanje. Brzina prilagođavanja nije pokazatelj toga koliko je dete samostalno, niti govori nešto o kvalitetu odnosa sa roditeljem.

003 // Uvedite rutinu koja može da opstane

Polazak u vrtić najlakše je povezati sa nekoliko stabilnih navika. Vreme ustajanja, doručak, oblačenje, odlazak i večernji odlazak na spavanje mogu da budu približno isti iz dana u dan. Jutarnji rastanak takođe može da predstavlja rutinu. Kratak zagrljaj, nekoliko reči i odlazak često su jednostavniji za dete nego dugo opraštanje koje se iz minuta u minut produžava. Roditelj može da kaže kada dolazi po dete, ali je korisno koristiti pojmove koje dete razume. „Doći ću posle ručka“ ili „videćemo se posle spavanja“ jasnije je nego određivanje vremena na satu.

Zato je dobro ostaviti malo više prostora za odmor i zajedničko vreme nakon vrtića. Posle nekoliko sati novih ljudi, pravila i utisaka, detetu možda više prija mirno popodne nego još jedan ispunjen plan.

Fotografije: Pexels